Internet ovakav kakav je danas, startovao je 01. Januara 1995. uvodjenjem WWW (World Wide Web) nacina za transfer podataka, a koji se kreira  HTML kodom (Hyper Text Markup Language). Taj HTML sadrzaj se, u vidu html-dokumenta postavi na nekom Serveru (kompjuter stalno ukljucen u telefonsku mrezu) pa tu stoji na raspolaganju za slobodan pregled sadrzaja tih tzv. web-prezentacija. Za razliku od Internet mreze u opticaju je i Intranet mreza, a radi se o serverima ciji sadrzaj nije slobodno dostupan nego je ulaz dozvoljen samo uz pomoc posebne šifre, jer se radi o podatcima banaka, drzavnih institucija, kompanija itd. i ta mreza je zapravo ranije i bila ono što se nazivalo Internetom (Arpanet).
   Uglavnom, za samo dve godine, clanstvo u Internetu je dostiglo broj od 60 miliona predplatnika, tako da se WWW sada tretira kao najkomercijalniji "bum" u telekomunikacijskoj branši. Broj arhiviranih web-prezentacija za nesmetan pregled se vec izrazava u stotinama miliona, a predvišalo se da ce ih do 2000. godine biti preko tri milijarde. Da bi se u takvoj masi prezentacija pronašla adresa (naziv web-a) koja bi mozda odgovarala vašoj informativnoj potrebi, kreirani su tzv. citaci, tragaci ili surferi (od surfanja daskom na morskoj površini), gde se u ponudjenu rubriku upiše naziv onoga što trazite i nakon aktiviranja pretrage surfer vam izbaci listu svih web adresa u mrezi koje u sebi sadrze tu rec, ukljucujuci i nazive koji su vrlo slicni vasem. Trenutno najefikasniji Internet pretrazivac je Yahoo.
   Kako adrese koje tragac pronaše najcešce ne mogu sve stati na ekran sa samo jednom prezentacijom lista, u takvom slucaju na dnu liste stoji vodoravni niz brojeva, gde svaki broj predstavlja drugu listu sa istim pronašenim nazivom. Nekad je taj brojni niz zamenjen abecednim nizom, što govori da se tada pod odrešenim slovom nalazi lista naziva koji pocinju sa tim slovom. Pronadjene adrese su u tzv. Hyperlink formi, to jeste obojene obicno u lila boju, kako bi se razlikovale od ostalog teksta i najcešce su još i podvucene linijom, a što sve znaci da su aktivne i spremne da vas, klikom miša na neku od njih, odvedu u pregled sadrazaja te adrese. Tako na jednoj web-prezentaciji mozete imati mnoštvo tih linkova (link-skraceni naziv za hyperlink) koje vas vode u sadrzaj servera na razlicitim kontinentima, što govori i da neciji server moze biti bilo gde na planeti, bez obzira na karakter sadrzaja kojeg prezentira.

   Osnovne operacije koje mozete obavljati na nekoj otvorenoj web prezentaciji su pre svih svakako uzimanje neke fotografije, crteza, teksta i ostalih prikazanih aplikacija, kao i kompletnog web-a u vas PC arhiv. Slike i crteze uzimate tako sto na zeljenu aplikaciju dodjete kursorom misa i onda kliknete na desni, a ne na levi taster, nakon cega se pored kursora prikaze lista sa ponudom funkcija koje vam stoje na raspolaganju. Kompletan web uzimate u svoj arhiv tako sto u gornjoj meni liniji vaseg Browser-a (Netscape ili MS-I Explorer) otvorite rubriku File i obavite standardno Save as kao i sa svakim drugim programom. Ako zelite uzeti samo neki tekst ili deo teksta, onda   kursorom markirajte rec od koje zelite poceti (kursor se dovede na pocetak reci i pritisnutim tasterom se prevuce preko nje i odpusti) zatim otidjite do zadnje reci u   odabranom tekstu, te na tastaturi pritisnite Shift taster (onaj za velika slova) i drzite ga pritisnutog dok ne kliknete kursorom miša iza te zadnjereci. Ceo odabrani tekst ce se markirati, pa tada opet u gornjoj meni liniji browsera otvorite rubriku File i sa Save as obavite memorisanje u vas PC. Medjutim, tada morate obavezno u dobijenom prozoru za memorisanje izmeniti opciju HTML u okviru za ekstenzije, pri dnu, u ekstenziju Text, da bi masina izvrsila konvertizaciju od HTML formata u Text format, pa to onda mozete kasnije citati u svim tekst editorima (Note Pad, Word Pad, Works itd.).

             Internet terminologija je svakako problem sa kojim se svi susrecu pri svojim prvim Internet ekskurzijama. Zato je neophodno znati znacenje osnovnih termina koji su ovde navedeni po svome abecednom redu.
Authenticatio je mera za proveru identiteta (obicno neka sifra) od korisnika koji zeli uci u neki zasticeni resurs na mrezi.
Backbone je naziv za neku od glavnih magistrala u Internetu, od koje se granaju manje mreze.
Ban je zabrana pristupa na neki Server ili Domain (posed na serveru) koja moze biti za samo odredjenog korisnika koji svojim posetama narusava neka pravila ponasanja, ili za sve koji nemaju odredjenu ulaznu sifru. Otuda i nas izraz "banovanje", koje je moguce izvrsiti za svaki odredjeni kompjuter, jer svaka masina ulaskom u mrezu emituje i svoj identifikacioni broj, pa se tom kodu odredi zabrana pristupa.
Bookmark je lista pronadjenih ili izabranih web adresa.
Browser je naziv za program (softver) kojim kao klijent vrsite pregled WWW sadrzaja u Internetu. Vodeci i najcesci browseri u upotrebi su MS-Internet Explorer i Netscape Navigator.
CGI (Common Gateway Interface) je naziv za nacin kojim se pokrece pristup   izabranoj adresi nekog programa na serveru, a zasnovan je na podatcima koje server prima od vaseg browser-a kao klijenta. U principu, radi se o izvrsavanju programskih radnji koje ne mogu da se obave sa browserom i PC-om klijenta, pa tu funkciju obavi server putem naznacenog mu CGI programa koji se nalazi na njemu i onda isporuci kao gotov rezultat browseru "razumljiv" dokument.
Client/Server je odnos izmedju dva racunara, gde je klijent onaj racunar koji zeli preuzeti neku informaciju od drugog racunara, koji se tada tretira kao server, jer isporucuje te podatke.
Cookies je naziv za podatke koje server moze isporuciti u memoriju klijenta i bez zahteva od strane klijenta, a svrha im je da se olaksa sledeca poseta klijenta na istu adresu servera, tako sto su tu pohranjeni podatci o pravcima obavljene pretrage. Najcesce su programirani tako da se nakon izvesnog vremena automatski izbrisu, ali je veliki broj i onih koje je nemoguce odstraniti standardnim nacinima brisanja, tako da svako surfanje po internetu povecava broj instalisanih cookija u memoriji vaseg PC-a, gde vremenom njihov broj moze postati ekstreman, oduzimajuci vam slobodan prostor na hard-disku. Da bi se to izbeglo potrebno je da u ikoni za podesavanje funkcija vaseg browsera (u Control Panel-u) iskljucite odobrenje za prijem cookija. Inace, sve primljene cookies-e  windows smesta u svoju fasciklu (direktorij) Temporary Internet Files, a poneki i u fasciklu Temp, gde ih mozete pokusati izbrisati putem Windows Explorer funkcija za markiranje i brisanje.
DNS (Domain Name System) je naziv za nacin (protokol) prevodjenja identifikacionog koda nekog kompjutera (tzv. IP brojna-adresa) koji se sastoji od cetiri grupe brojeva razdvojenih tackom, u njegov pisani izvorni oblik.
Domain (posed) je naziv za neciji samostalni memorijski prostor na nekom serveru, cime pristup tom sadrzaju nije vise podredjen nikakavom drugom naslovu (adresi), pa ima za identifikaciju samo naziv koji mu po svom izboru odredi vlasnik.
Domain Name je naziv za prevedenu (konvertiranu) adresu od nekog IP identifikacionog broja u slovno citljive i tako razumljive podatke o vlasniku tog IP-a, najcesce u vidu njegove email ili web adrese.
Download je termin za postupak uzimanja nekog paketa podataka sa servera u mrezi (programi, MIDI fajlovi, itd). Podatci za tu vrstu komunikacije su najcesce zapakovani u neki sabijeni, kompresovani format (ZIP, ARJ, itd), pa je neophodno imati neki UnZip program kojim se posle takva primljena posiljka dekompresuje u svoj normalan format za upotrebu
E-mail je naziv za Internet elektronsku postu koja je najcesci oblik komunikacije medju klijentima i svaki browser poseduje svoj dodatni email program za obavljanje te razmene, s tim sto se u posiljku osim teksta mogu smestati i slika i zvuk kao sastavni deo paketa.
FAQ je naziv za listu cesto postavljenih pitanja i odgovora na neku temu, pa se takva lista najcesce instalira na web-u koji je i predstavlja.
FTP (File Transfer Protocol) je naziv za nacin (protokol) prenosa fajlova podataka sa jedne lokacije na drugu (email, download, instalacija web-a i sl.), tacnije, prenos kopije nekog digital  dokumenta s memorije jednog kompjutera na drugi.
File (s-h fajl) je termin kojim se u Internet komunikaciji oznacava neka kolicina podataka upakovana u jedan direktorij (fasciklu) i tako pripremljena za prenos.
Finger je naziv za nacin (protokol) kojim se dobijaju informacije o korisnicima na Internetu.
FQDN (Fully Qualified Domain Name) je naziv za logicku adresu vise kompjutera na Internetu koji su objedinjeni u jednu organizaciju ili server (poput -- beonet.com), pa se onda po toj osnovi dodeljuju i domeni za svaki posebno (poput - nis.beonet.com), radi pojedinacnog prepoznavanja i direktnog pronalazenja u mrezi.
GIF je naziv za graficki i foto format koji se koristi u Internetu kao najpogodniji oblik prenosa i prezentacije takvih informacija.
Hit je naziv za trenutak uzimanja na uvid nekog web-a od strane klijenta, tako da je broj hitova zapravo broj poseta nekoj prezentaciji.
Homepage je naziv za centralnu, osnovnu stranicu web-a, koja sluzi kao polazna osnova za pregled, posto jedna prezentacija moze imati vise odvojenih stranica sa razlicitim dodatnim informacijama (kao i ovde), a cesto se koristi i samo naznaka Home koja ima isto Homepage znacenje.
HTML (Hyper Text Markup Language) je naziv programerskog jezika i metoda kojim se kreiraju WWW prezentacije za Internet.
http (Hiper Text Transfer Protocol) je naziv za nacin (protocol) prenosa fajlova podataka sa jedne lokacije na drugu, kao i FTP, s tim sto http ima i ugradjenu tzv. MIME identifikaciju koja ga odredjuje kao prenosnika HTML dokumenta (web prezentacije).
HTTP Server je program (softver) neophodan onom kompjuteru koji treba pomocu njega da sluzi kao server web prezentacija za Internet klijentelu.
Hypertext je naziv za kreaciju web dokumenta koja je obogacena slikom, zvukom i dodatnim formatima ( kao i ova prezentacija).
Hyperlink je naziv za tzv. aktivan deo teksta u nekoj web prezentaciji, koji je izrazen drugacijom bojom (najcesce lila) dajuci time na znanje da na dodir kursora i klik vodi klijenta na neku drugu web adresu ili dodatni deo istog web-a. U eventualnoj Internet prepisci (email, chat-ovi, caffe-i itd) dovoljno je da neku adresu ispisete sa pocetnim http://  i browseri je automatski instaliraju ili citaju kao aktivnu, dajuci joj razlicitu boju od ostalog teksta. U praksi se cesto koristi skraceni naziv kao samo, Link.
Internet je skup povezanih telekomunikacionih mreza koje koriste TCP/IP protokole prenosa podataka. Razvio se iz ranije ARPANET mreze.
Intranet je zasebna mreza koja koristi Internet softver i protokol za komunikaciju, ali je zatvorena za samo odredjen broj korisnika. Radi se o privatnim mrezama multi-kompanija, banaka, drzavnih sluzbi, itd.
IPje skracenica od Internet Protokol.
IP Number je naziv za identifikacioni broj nekog kompjutera kojeg on ima u mrezi, a sastoji se od cetiri grupe brojeva odvojenih tackom (npr. 197.12.75.995). Kako IP broj zavisi od ulaznog Provider servera, tako jedan te isti kompjuter moze imati vise IP brojeva za ucesce u mrezi.
ISP (Internet Service Provider) je naziv za Provider-a, to jeste firmu-posrednika  preko koje ste se predplatili za ucesce u mrezi i preko cijeg servera i ulazite.
Java je naziv za programski jezik SUN-a, a namenjen je programiranju na Internetu.
Java Script je naziv za unapredjeni Java u Netscape Script jezicki metod programiranja, za unapredjenje dinamickih HTML prezentacija.
JPEG(Joint Photographic Experts Group) je naziv za drugi najpogodniji graficki format (prvi je GIF) za prenos i prezentaciju fotosa i grafike u Internetu.
Karaokesu MIDI muzicki zapisi koji osim informacija za proizvodnju zvuka sadrze i tekst za melodiju pevanja.
MIDI (Musical Instrument Digital Interface) je nacin (protokol) digitalnog zapisa komandi za neki elektronski generator zvuka (kod PC-a to je Sound karta), po kojima onda generator kreira odredjeni zvuk.
MIME(Multipurpose Internet Mail Extensions) je oznaka za skup Internet funkcija koje prosiruju mogucnosti Email poste, tako da joj se mogu pridodati (okaciti) i fajlovi drugacijeg karaktera od samog texta. Tako fajlovi odaslati putem MIME stizu primaocu kao identicne kopije, bez konverzija ili kompresije, pa se mogu odmah koristiti u izvornom obliku. Na taj nacin se omogucila Email razmena dokumenata poput Excel tabela, BMP fotosa, grafike i ostalog, ukljucujuci i kompletne programe (softver), bez ikakve izmene formata istih.
Plug-in (dodatak, umetak) je naziv za naknadni dodatak nekom programu (softveru), a koji mu onda omogucava obavljanje nekih funkcija (radnji) koje on ne poseduje u svojoj standardnoj verziji. Plug-in mora biti uradjen namenski, tako da se funkcionalno nadovezuje na neki softver koji ga treba prihvatiti kao svoje nove funkcije.
Resolutionje naziv za sposobnost monitora u prikazu neke prezentacije. Meri se brojem razlicitih tacaka (piksela) koje moze realizovati na svojoj povrsini za prikaz, pa sto je taj broj veci tim je veca i verodostojnost prikaza, ili rezolucija, nekog monitora. Izracunava se mnozenjem broja tacaka iz jedne linije u vertikali i jedne u horizontali (npr. 800x600).
Search Engine je naziv za pretrazivac adresa u Internetu (Yahoo, Firebal, GoTo, itd).
Server je naziv za kompjuterski sistem koji u mrezi stoji stalno otvoren za razmenu podataka pod svojim Domain-om, kao naslovom za svoje prepoznavanje.
Tag(oznaka, marker) je rec koja se u kompjuterskoj terminologiji koristi u smislu markiranja, ili posebnog oznacavanja.
TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol) je naziv za skup protokolarnih pravila na kojima se zasniva Internet komunikacija (nacin adresiranja, upotreba slova i znakova interpukcije, itd).
URL(Uniform Resource Locator) je naziv za potpunu Internet adresu, koja kao takva u sebi sadrzi i informaciju o nacinu pristupa nekoj lokaciji i obicno zapocinje sa http:// . Na primer, prisustvo naznake www u nekoj adresi, daje na znanje da se radi o web prezentaciji. Dodatnim naznakama (tagovima) u URL-u se moze naznaciti direktan ulazak na neku dodatnu stranicu u tom web-u, cime se izbegava otvaranje putem Homepage stranice, itd.
Relative URL je naziv za neku nekompletnu Internet adresu, koja kao takva treba da se expanduje (prosiri, upotpuni). To moze biti i samo jedna rec, na osnovu koje pretrazivac "kupi" iz mreze sve URL-ove koji u sebi sadrze istu. Isto tako i browser-i automatski nadodaju http:// ili www protokolarne naznake u eventualni Relative URL koji im ukucate kao ciljnu adresu, a bez njih.
Validator je naziv za program, ili skript unutar nekog programa, kojim se proverava protokolarna ispravnost i citljivost nekog HTML dokumenta u odnosu na sve vrste web citaca u Internetu.
Update (aktualiziranje) je termin kojim se oznacava postupak nadogradnje nekog programa (softvera) u njegovu noviju verziju, koja je u medjuvremenu nastala dodatnim razvojem u programerskoj kuci koja ga je kreirala.
Visual Basic Scriptje programerski skript jezik (kao i Java Script) koji se izvrsava (cita i realizuje) u sadrzaju neke HTML prezentacije. Medjutim, za sada se izvrsava samo u okviru MS- Internet Explorer-a (od verzije 3.0 na vise), posto je zasnovan na Microsoft-ovom Visual Basic programskom kodu.
Virtual Server je naziv za kompjuter-server koji omogucava da na njemu instalirate svoju prezentaciju, pa cak i svoj samostalni server Domain, cime se resavate obaveze za neprekidno ukljucenje svoje masine u Internet mrezu, posto on tada obavlja i vasu ulogu, prestavljajuci se sa vise Domain adresa u mrezi. Tu vrstu usluge koristi i vecina Provider-a, izbegavajuci relativno skupo iznajmljivanje vlasite stalne veze u Internetu, jeftinijim zakupom odredjene kolicine gigabajt prostora na nekom Virtual Server-u. Tada samo po potrebi kontaktiraju u mrezi sa tim svojim Domain-om obavljajuci putem odredjene sifre povremene izmene u sadrzaju svoje prezentacije ili serverske konfiguracije. 
VRML(Virtual Realuty Markup Language) je naziv za mogucnost prikazivanja 3D kreacija (promenljiva, pokretna grafika) u sastavu neke web prezentacije. Glavni browseri (Netscape i I.Explorer) prihvataju i realizuju WRML prikaz.
Wave je termin za zvucni snimak koji se poput zvucnog zapisa na muzickim kasetama usnimava na povrsinu Hard diska. Zbog toga Wave zapisi zauzimaju daleko vise memorijskog prostora na disku od MIDI muzickog formata, jer MIDI fajl ni nije zvucni zapis, nego skup kratkih digi-komadi za zvuk koji tek treba da se proizvede putem nekog generatora zvuka, dok je Wave snimanje vec proizvedenog zvuka.
WWW (World Wide Web), ili kako je uobicajeno- Web, je naziv za Internet distribuciju digitalnih podataka, na relaciji klijent / server, koja je zasnovana na http protokolu za tele-komunikaciju, kreiranom u CERN High Energy Physics Laboratories (Geneve), 1991. godine.